Take a fresh look at your lifestyle.

Ristić: Koliko košta ćutanje?

„Šta se desilo? U što se pretvorilo naše junaštvo? U stidno prezanje pred sovinim hukom, pred jačim glasom, pred nepostojećom krivicom. Ne vredi tako živeti. U zubima sam sablju nosio plivajući preko reke, u tršćaku na trbuhu puzao osluškujući disanje neprijatelja, na pušku naletao ne zaustavljajući se, a sad se plašim pljesnivog sejmena. Avaj, tugo golema, nešto se desilo sa nama, nešto se grdno desilo sa nama, smanjili smo se a nismo to ni primetili. Kad smo se to izgubili, kad smo to dopustili?“
Selimović

Na čitavoj teritoriji Kosova i Metohije, od zemljoradničkih zadruga, preko gradskih trgova pa sve do filosofskog amfiteatra, ćutanje, ili bolje rečeno nemost, ovde je slika psihičkog stanja. Neko je negde napisao da je ćutanje konformistička izdaja drugog čoveka.

Patnja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji traje vekovima unazad, međutim, u drugoj deceniji 21. veka patnja je zadobila zastrašujuće, reklo bi se, apokaliptične razmere. Podlegli strahu i kupljeni povlasticama, gonjeni željom da preživimo, prenebregnuli smo činjenicu da tako moralno snosimo krivicu svi.

Pretvaranje je postalo naša druga priroda. Mi smo, hteli to ili ne, pripadnici srpskog društva u vreme kada strah širi režim koji se naziva srpskim, i koji polaže pravo da legitimno predstavlja Srbiju jer je državna moć u njegovim rukama, i jer nije naišao na ozbiljan otpor sve do danas.

Režim i njegovi saučesnici, onih par stotina nesrećnika, stoje s one strane moralne krivice zato što nisu sposobni za osećaj moralne krivice. Nesposobni su za pokajanje i promenu.

Svaka velika i plemenita misao ovde je stranac i patnik. Patnja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji zadobila je egzistencijalni karakter, osnovnu sadržinu i smisao gotovo svakog Srbina na Kosovu.

Usamljeni, zarobljeni snoviđenjima i nagonima, izgubljeni u vremenu i prostoru, nemoćni smo da osvetlimo haos zbivanja. Sićušni smo i bespomoćni, bačeni. U sukobu sa sredinom, stranci smo u sopstvenoj avliji, žudimo za nedostižnim – srećom.

Kažu da je ćutanje imperativ mudrog života i pouzdanog opstanka. Kažu još i da je ćutanje teško samo onima koji ne misle. U ovom nevremenu istorije, na svojim vekovnim ognjištima, ćutanje se nudi kao arhimedovska tačka oslonca svakog pojedinca. Međutim, ćutanje je glasnik promene, nagoveštaj tragedije koja je neizbežna, predskazanje zla koje dolazi. Kada ćutanje postane jače od govora a tišina preraste u dubinski vapaj bića zlo koje se nadvilo nad svakim pristojnim i civilizovanim čovekom samo od sebe će nestati u ništavilo odakle je i poteklo. Međutim, ćutanje neretko nije nemost, već sasvim suprotno, da bi neko mogao da ćuti, on baš mora imati šta da kaže.

Srpski narod na Kosovu i Metohiji je podeljen, zavađen, obespravljen, osiromašen, posvađan, oklevetan i prokažen. Zaveden, obmanut, nasamaren, pokraden, ponižen, ojađen, raseljen, pocepan, očajan, poskitao, umanjen i potcenjen… Međutim, i takvi kakvi smo rešeni smo da ostanemo na svojim vekovnim ognjištima i spremni da mogućim učinimo i ono što mnogima izgleda nemoguće. Rodićemo se iz svoje smrti, uprkos nesreći koju danas podnosimo.

Međutim, možda je najpametnije da sve ovo oćutim?

Svedoci smo stvaranja kulta ličnosti koja postaje faktor razdora i slabljenja srpskog naroda. Sada je više nego jasno da su pred nama a sa njim na čelu nove nesreće i podele.

Međutim, možda je najpametnije da sve ovo oćutim?

Na sve strane caruje nepotizam, bezvlašće, laž i haos.

Međutim, možda je najpametnije da sve ovo oćutim?

Slobodan Selenić je još 1985. godine vešto opisao krizu tadašnjeg jugoslovenskog društva. Danas, nakon više od tri decenije reči junaka Stevana Medakovića ne ostavljaju ravnodušnim. Kosovo je postalo mesto u kome nijedan čovek nijedan stari ni novi društveni sloj nije na svom mestu. Ljudi koji ni svoje ime ne umeju valjano da potpišu dižu višespratne palate, gomila se kapital i imanja za koje niko ne zna odgovor, kako? Neobrazovani i nesposobni otimaju mesto učenima i kadrima, a čitavo društvo podeljeno je partijskim, plemenskim, kumovskim i rodbinskim vezama.

“Postavlja se pitanje da li će se to biće, kome pripada budućnost, kao i ranije, nazivati čovekom. Mi prisustvujemo procesu dehumanizacije u svim oblastima kulture i društvenog života. I pre svega se dehumanizuje moralna svest. Čovek ne samo da nije najviša vrednost, on više nije nikakva vrednost.”
Berđajev

Ličnost od koje se danas pravi kult dobro zna da je stanje na Kosovu i Metohiji danas dramatičnije nego ikada. Međutim, novi spasitelj sada retko dolazi na Kosovo i još ređe govori o Kosovu.

Međutim, možda je najpametnije da sve ovo oćutim?

Posle svega rečenog nije teško zaključiti ko je izdao Srbiju i srpski narod na Kosovu.

„Gospodar života i smrti“ okružio se ljudima prevrtljivog morala i slabog karaktera, poltronima svake vrste, skorojevićima i polusvetom, posebno na Kosovu i Metohiji. Nova se politika ne može graditi sa starim ljudima jer „ne sipa se novo vino u mehove stare“.

Međutim, možda je najpametnije da sve ovo oćutim?!

Žarko Ristić,
poverenik Izvršnog odbora Narodne stranke za Kosovo i Metohiju

Ristić: Koliko košta ćutanje?

Izvor: Narodna stranka

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com