Take a fresh look at your lifestyle.

POSLEDNJE EVROPSKO LETO PRE RUSKE ZIME: Evropljani će morati da nauče da jedu štedljivije, manje putuju i nose dodatni džemper zimi

Uživajte u letnjem suncu dok možete – prava ruska zima ide ka Evropi, poručuje Politiko. Dok borbe i dalje besne u Ukrajini, rat se već oseća širom kontinenta, u vidu rasta cena hrane, straha od nestašice gasa i zabrinutosti za ekonomiju.

A sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom koji pokazuje spremnost da koristi hranu, gorivo i đubrivo kao oružje rata protiv zapadnih demokratija koje naoružavaju Ukrajinu i sankcionišu Moskvu, stvari bi se mogle ubrzano pogoršati.

“Napoleona su zaustavile teške ruske zime“, rekao je politikolog Ivan Krastev. “Oštre ruske zime su 1941. zaustavile Hitlera. Sada je [Putinova] ideja da zima u Evropi bude oštra”.

Kako se rat odugovlači — ili čak eskalira u žestini — stručnjaci predviđaju da će evropske vlade biti pod pritiskom siromašnijih, gladnijih birača kojima je hladno. Dodajte tome mogući oštar priliv izbeglica iz globalne krize sa hranom, toplotne talase koji su isušili delove evropskog poljoprivrednog zemljišta i rizik od novih infekcija kovidom i poremećenih lanaca snabdevanja ove zime – i nije čudo što se neki pitaju koliko dugo će zapadne vlade biti u stanju da održe svoje jedinstvo i odlučnost, navodi briselski portal.

“Videćete mnogo veći pritisak na Evropljane da kažu: ’Hajde da sada zaustavimo rat‘“, rekao je Krastev, koji predsedava istraživačkim timom Centra za liberalne strategije.

Istraživanje koje je ovog proleća naručio Evropski parlament pokazalo je da je skoro 60 odsto građana EU reklo da nije spremno da se suoči sa povećanjem cena hrane ili energije. Oko 59 odsto se složilo da “evropske vrednosti kao što su sloboda i demokratija moraju biti prioritet, čak i ako to utiče na cene i troškove života“. Ali u izveštaju se navodi da je podrška najveća među ekonomski situiranim biračimaa a da je pala ispod 50 procenata među onima koji ponekad ili redovno imaju poteškoća da plaćate račune.

“Mogli biste završiti sa mnogo ljudi koji su u ozbiljno nepovoljnom položaju, plus sa određenim brojem ljudi na ulicama koji protestuju zbog gubitka posla ili bacaju kamenje na političare u žutim prslucimau”, rekao je Tim Benton, direktor programa za društvo i životnu sredinu u Četam hausu.

Pitanje je u kojoj meri su evropske vlade spremne da izdrže ruski ekonomski napad?

“Energija kao oružje“

Kao veliki izvoznik hrane, đubriva, nafte i gasa, Rusija ima značajan uticaj na evropsku ekonomiju. To će biti samo još izraženije, kako temperature budu padale, a domaćinstva koja se smrzavaju počnu da se takmiče sa proizvođačima za prirodni gas.

Već je 12 zemalja EU pretrpelo potpuno ili delimično isključenje ruskog gasa. Ove nedelje, Rusija je zatvorila gasovod Severni tok 1 koji snabdeva gasom Nemačku — kao i Francusku, Italiju i Austriju — osujetivši evropske napore da nagomilaju zalihe za zimu.

Planirano održavanje trebalo bi da traje do 21. jula, ali u glavnim gradovima vlada sve veća zabrinutost da će Moskva pronaći izgovor da produži zatvaranje, možda na neodređeno vreme.

Robert Habek, nemački ministar ekonomije, upozorio je ovog meseca na “političku noćnu moru“ koja bi mogla da ugrozi društvenu koheziju ako zalihe gasa budu toliko oskudne da vlada treba da ih racioniše. A u nedelju je francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer rekao da veruje da je “potpuno isključenje ruskog gasa najverovatnija opcija“.

U Nemačkoj su političari pripremili planove za vanredne situacije sa gasom koji bi mogli da diktiraju koje kompanije prvo treba isključiti. Lokalne vlasti prigušuju uličnu rasvetu i snižavaju temperaturu u otvorenim bazenima. Berlin takođe razmatra mogućnost spašavanje od 9 milijardi evra za komunalnog giganta Unipera, najvećeg nemačkog uvoznika gasa.

Neki političari EU su i dalje prkosni. “Putin koristi energiju kao oružje i pokušaće da nas podeli, ali bezuspešno“, rekao je komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton.

EU je usvojila nova pravila, pozivajući zemlje da napune skladišta gasa na vreme za zimu, sa rezervama trenutno na 62 odsto. Ali sa alternativnim gasovodima koji su već puni i uvozom tečnog prirodnog gasa koji je uslovljen ograničenim lučkim kapacitetima, malo je kapaciteta za nadoknađivanje potencijalnog manjka – što znači da će vlade biti prinuđene da traže od potrošača da smanje potražnju ili izvrše drastične sektorske rezove.

U slučaju prekida ruskog gasa, političari bi verovatno počeli sa gašenjem neesencijalnih sektora kao što je automobilski sektor, zatim druge industrije, zatim socijalne usluge i na kraju grejanje za stambene objekte, kaže Simon Taljapijetra, viši energetski analitičar u Brojgelovom istraživačkom centru. “Ovo će biti veoma teška politička trijaža“, kaže on. “Mislim da bi to bio veliki izazov za naše vlade”.

Oni kojima će biti najteže da plate svoje račune za energiju neizbežno će biti “najugroženiji“, rekao je Kiran Pradip, koordinator grupe Pravo na energiju. Ali mnogi Evropljani srednje klase takođe bi prvi put mogli da iskuse energetsko siromaštvo.

U najboljem slučaju, trošenje neproporcionalnog iznosa prihoda na komunalije može izazvati tešku “mentalnu patnju“, rekao je Pradip. Ali to takođe može dovesti do toga da se ljudi sami isključe sa brojila u nekim zemljama poput Ujedinjenog Kraljevstva — i dovodedu sebe u opasnost od smrzavanja.

Rizik da će Putin potpuno isključiti gas za EU ​​je “prilično verovatan“, smatra Aleksandar Gabujev, viši saradnik Karnegijevog istraživačkog centra. “Putin se nada da će biti više političkih protesta i da će se jedinstvo oko podrške Ukrajini raspasti”.

“Putinov plan gladi“

Što se tiče hrane, cene su naglo porasle nakon ruske blokade Ukrajine – glavnog dobavljača žitarica i suncokretovog ulja. Globalne cene hrane su počele blago da padaju, ali su i dalje izuzetno visoke u poređenju sa ovim periodom prošle godine. A najgore bi tek moglo da dođe ako cena đubriva – povezana sa cenom prirodnog gasa – ostane visoka u narednim sezonama.

Globalne cene poljoprivrede porasle su za 30 odsto od ruske invazije, a inflacija cena hrane i bezalkoholnih pića u maju je iznosila 10 odsto, prema izveštaju o tržištu EU. Veći troškovi đubriva znače da će ih farmeri širom sveta koristiti štedljivije, i stoga će generisati niže prinose, potencijalno eskalirajući krizu u potpunu hitnu situaciju u snabdevanju.

Ne očekuje se da će cene hrane pasti sa sadašnjih visokih nivoa do decembra 2023. godine, rekla je Beata Javorčik, glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj.

Kao neto izvoznik hrane, Evropa je bolje snabdevena od siromašnijih zemalja u Africi i na Bliskom istoku, gde vlade više zavise od ruskog i ukrajinskog uvoza osnovnih namirnica poput pšenice, a potrošači troše daleko veći deo svojih plata na to da ostanu siti.

“Svakako ne bih prognozirao ili tvrdio da ćemo videti glad [u Evropi], ali bi cene svakako mogle da budu još više“, rekao je Džon Bafes, viši ekonomista Svetske banke.

Globalno gledano, sistem ishrane koleba se na ivici noža: nedavne UN brojke govore da je broj gladnih u 2021. porastao za 50 miliona u odnosu na 2020. godinu, a da će taj broj samo rasti usled izbijanja rata između dva žitnica.

Oko 17 odsto “kalorija” kojima se trguje u svetu blokirano je zbog kontrole izvoza koju su uvele uplašene ili oportunističke vlade, rekao je Javorčik iz EBRD-a. Ako Rusija sledi taj primer i uvede strogu zabranu izvoza pšenice u godini kada očekuje veliku žetvu, to bi moglo znatno da pogorša stvari. Prema nekim izveštajima, Rusija je ovog meseca namerno uništila polja pšenice u Ukrajini dok je žetva u toku.

Najgori scenario iz evropske perspektive je ako kriza sa hranom izazove novi talas masovnih migracija, čime bi se izvršio dodatni pritisak na političke sisteme. Analitičari, uključujući šefa Svetskog programa za hranu, Dejvida Bizlija, povukli su paralele između sadašnjeg trenutka i nereda oko cena hleba koji su prethodili arapskom proleću 2011. godine.

“Putinov plan gladi je… namenjen stvaranju izbeglica iz Severne Afrike i Bliskog istoka, oblasti koje obično hrani Ukrajina“, napisao je ranije ovog meseca istoričar sa Jejla Timoti Snajder. “Ovo bi izazvalo nestabilnost u EU”.

“Višegodišnja kriza“

Ruski pritisak nije mogao doći u gorem trenutku za kontinent, piše Politiko.

Evropa se još uvek oporavlja od posledica pandemije, kada su ekonomske blokade izazvale haos u globalnoj ekonomiji. Posle dve godine previranja, povratak na “normalu” bio je ugušen u korenu poremećajima u lancu snabdevanja i zabrinutošću zbog posledica rata. Očekuje se još jedan udarac od Evropske centralne banke, koja se sprema da podigne kamatne stope sledeće nedelje – što je prvo povećanje u više od decenije – kako bi se suzbila besna inflacija u evrozoni.

Znaci ekonomskog usporavanja su već očigledni, pri čemu se proizvodnja smanjila prvi put u dve godine u junu, a uslužni sektor takođe usporava, prema vodećem poslovnom istraživanju. “Ekonomski rast evrozone pokazuje znake posustajanja jer vetar u leđa nagomilanoj tražnji zbog pandemije već bledi“, rekao je ekonomista Kris Vilijamson iz S&P Global.

Evropska komisija za sada insistira na tome da EU može da izbegne recesiju, ali priznaje da je rast vrlo krhak i u velikoj meri vođen inercijom od 2021. Potpuno zatvaranje gasa bi verovatno gurnulo blok u recesiju, priznaje Komisija.

Sve u svemu, ruska ofanziva u vezi sa hranom i gorivom najavljuje teška vremena za političare koji žele da podrže Ukrajin, čak i dok ih njihovi protivnici krive za patnju svojih birača.

Čak i pre nego što su inflacija i nestašice počele da rastu, anketa Evropskog saveta za spoljne poslove ranije ovog meseca u 10 zemalja pokazala je da su Evropljani podeljeni oko preferiranog pravca delovanja, a 35 odsto njih zalaže se za mir što je pre moguće čak i po cenu ukrajinskih ustupaka, a 22 odsto smatra da je poraz Rusije jedini put ka miru.

Izazov za one koji žele da održe sadašnji kurs biće da urade sve što mogu da otupe Putinov pritisak, dok biračima objašnjavaju da oni ne mogu da urade više.

Evropska komisija je naglasila važnost uštede energije “u svim aspektima svakodnevnog života“, ali ističe da je odgovornost na nacionalnim vladama da to saopšte svojim građanima.

“Nećete čuti Evropsku komisiju da govori ljudima koliko dugo da se tuširaju, to bi bio izazov za sprovođenje“, rekao je portparol EU Tim Mekfi ove nedelje.

Za mnoge Evropljane smanjenje potrošnje neće biti izbor, jer ih rastuće cene primoravaju da biraju između hrane i grejanja svojih domova. U Belgiji su računi za komunalije porasli najbrže u EU — za 65,5 odsto — u poređenju sa majom 2021. Delimično kao rezultat toga, ljudi pribegavaju bankama hrane na “neviđenim“ nivoima, rekao je Jozef Mottar, koordinator belgijskog Federacija banaka hrane.

Javorčik iz EBRD-a je rekao da je imperativ za kreatore politike da “ublaže udarac za one koji su najsiromašniji“, umesto da jednostavno uvode opšte mere koje pomažu svima podjednako — poput smanjenja PDV-a na hranu ili gorivo — jer bi to moglo da nagomila još veći državni dug u na duge staze.

To znači da će malo ko preživeti naredne mesece i godine, a da ne napravi neku vrstu promena u svom životnom stilu. “Veliki problem, bilo za hranu ili za gorivo, u evropskoj sferi je to što niko ne razmišlja dovoljno o ​​promenama na strani potražnje“, ili prilagođavanju ponašanja potrošača, rekao je Tim Benton iz Četam hausa, dodajući da očekuje da će to biti “višegodišnja kriza“.

Ako žele da izdrže Putinov napad, Evropljani će verovatno morati da nauče da manje putuju, da jedu štedljivije i da oblače dodatni džemper umesto da vrte termostat. Ruska zima, kada dođe, verovatno će potrajati, zaključuje portal Politiko.

Članak POSLEDNJE EVROPSKO LETO PRE RUSKE ZIME: Evropljani će morati da nauče da jedu štedljivije, manje putuju i nose dodatni džemper zimi se pojavljuje prvo na Naša Borba.

Od sada nas možete pratiti i putem Telegrama

t.me/opozicija

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
%d bloggers like this: