Take a fresh look at your lifestyle.

Napredni klub: Zahtevamo aktivnu i institucionalnu, demokratsku politiku Srbije prema srpskim zemljama i srpskom narodu u regionu…

Napredni klub, udruženje iz Beograda, već četrnaest godina izdaje redovne, godišnje izveštaje o političkim pravima srpskog naroda u regionu. Reč je stanju pravnim aktima devet susednih i okolnih država definisanih političkih prava srpskog naroda, koji živi izvan granica svoje matice, Republike Srbije. Izveštaj izdajemo na osnovu javnih, nespornih dokumenata i informacija, bez pomoći bilo koje druge ustanove ili države – o trošku članova kluba. Izveštaj svake godine objavljujemo 4. avgusta, na dan kada su 1995. jedinice Hrvatske vojske, Hrvatskog vijeća obrane, tzv. Armije RBiH i NATO osvojile Srpsku Krajinu, ubile 1.857 osoba (većinom civila) , a 250.000 prognali.

Prethodna 2020./2021. bila je burna i po svemu kontroverzna. Počela je velikim trijumfom zakonima određenih prava srpskog naroda u regionu. Posle osam meseci svenarodnih protesta, mirnih verskih marševa – litija, koje su proslavile Crnu Goru, njene građane i Srpsku pravoslavnu crkvu, održani su skupštinski izbori. Na ovim izborima tesnu pobedu odnele su opozicione stranke. Ovaj rezultat je čudesan obzirom na činjenicu da režim Mila Đukanovića ima barem 50.000 klijenata među građanima, kao i da je birački spisak krajnje neuredan i sumnjiv, pa se pretpostavlja da postoji više desetina hiljada fantomskih glasova. Tesna pobeda opozicije bila je i moralni trijumf srpskog naroda zato što je koalicija u kojoj su sve parlamentarne srpske stranke po prvi put dobila udeo u biračkom telu koji odgovara udelu Srba u stanovništvu. Koaliciona vlada je formirana dugotrajno i mučno, pod pritiskom koalicionih partnera, SAD, EU,  režimske „duboke države“ i odmetnutih delova SPC – Demokratskom frontu/ listi „Za budućnost Crne Gore“ (srpskoj koaliciji) nametnut je sporazum koji ne sadrži uspostavu ravnopravnosti srpskog naroda niti jasan i dugoročan reformski program. Bila je to slična prevara kao i u Srbiji 2000. godine, samo što je ovde reč i o nacionalnoj segregaciji. U želji da ne doprinese povratku bivšeg režima na vlast, kao i da objasni javnostima Crne Gore i srpskih zemalja suštinu problema, srpska koalicija je podržavala vladu uslovljavajući pojedine njene poteze. Ipak, Krivokapićeva vlada je sprovela minimum reformi, održala je kontinuitet politike prethodnog režima i nije uspela da donese neophodne promene u svim sferama. Odatle i loši ekonomski rezultati uprkos podrške SAD i EU. Izuzetak predstavljaju pokušaji u resoru prosvete.  Crna Gora je nastavila politiku segregacije prema srpskom narodu, što pokazuje sasvim različit odnos prema građanki koja je pretresana na beogradskom aerodoromu i građaninu koji je na Kosovu zatočen i osuđen na šest meseci  zatvora.  Vlada je nastavila politiku neprijateljstva prema Srbiji i Srpskoj, odatle Srbiji još uvek nije dozvoljeno da ima ambasadora u Podgorici, te razni akti neprijateljstva prema Republici Srpskoj pre svega vezani za zloupotrebu zločina u Srebrenici. Srpski narod je uspeo da, ucenjujući vladu, dobije bezmalo ravnopravan udeo u srednjim i višim strukturama koje imenije vlada, ali je to daleko od ravnopravnog učešća u javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Konačno, srpskom narodu je osporeno pravo da bude jedna i nedeljiva nacija, nameću mu ideologiju DPS-a i propale Narodne stranke prema kojoj je „Crna Gora“ matica Srbima iz Crne Gore – što dalje znači da političari kao što je Đukanović ili Krivokapić, određuju ne samo stepen mogućnosti da iskoristi zakonska prava već i ciljeve srpskog naroda.

U Bosni i Hercegovini, Republika Srpska je uspela da održi stabilnost i ostvari napredak u uslovima epidemije. Ovo je posebno izraženo obzirom na loše funkcionisanje Federacije BiH.  Kao odgovor na dalje povezivanje Srbije i Srpske/BiH, te pomoć koju je Srbija ponudila njihovim građanima,  kao i veliki rast optimizma posle uspeha litija u Crnoj Gori, počeo je opšti udar na autonomiju Republike Srpske. Visoki predstavnik UN koji sprodovi politiku SAD i EU tolerisao je otimanje prava Srpske u Centralnoj izbornoj komisiji, etničko čišenje sudstva BiH, negiranje  presuda suda za ratne zločine BiH od strane bošnjačke ministarke spoljnih poslova u zajedničkim ustanovama, otimanje zemljišta RS pod firmom uspostave vojne imovine, te pokušaje preuzimanja prava entiteta u prosveti. Došlo je i do nelegalnog imenovanja novog visokog predstavnika UN, kao i do nametanja autoritarnog zakona o sprečavanju negiranja genocida. Zemlja je uvedena u političku i ustavnu krizu.

Posle odlaska predsednika SDSS-a na proslavu progona srpskog naroda na Kninskoj tvrđavi, prošle godine, srpski narod u Hrvatskoj nema više političke predstavnike. Međutim, i dalje su nastavljene kampanje mržnje u kojima učestvuju visoki dostojanstvenici države, među kojima i predsednik Republike Hrvatske. Nije sproveden Erdutski sporazum, nije poštovan Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina i konačno i dalje su česti etnički motivisani napadi na Srbe.

Na teritoriji Kosovo-UNMIK, srpski narod i dalje ne uživa čak ni prava koja je albanski nacionalni pokret prihvatio preko Ahtisarijevog plana kao preduslov za jednostrano proglašenje nezavisnosti. Vlada Aljbina Kurtija nije ispunili odredbe Briselskog sporazuma. Srbi su obespravljeni i gonjeni. Zabeležen je veliki broj napada, između ostalog na maloletnike, sveštena lica, povratnike… Vlada Srbije nažalost podstiče Srpsku listu da bude deo šovinističkih vlada nastalih iz terorističke OVK, među koje spadaju i Tačijevi, Haradinajevi i Kurtijevi kabineti.

U Severnoj Makedoniji osnovana je vlada u kojoj po prvi put dominiraju manjinski Albanci.  Predstavnici srpske partije (DPSM) ostali su izvan vlade. Njihov zahtev da manjine dobiju posebnu zastupljenost (kao što je to slučaj u Srbiji, Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj, Rumuniji…) je odbijen kao i registracija kanonski priznate Ohridske arhiepiskopije. Bilo kakvo delovanje SPC u ovoj državi je i dalje zabranjeno.

U Republici Albaniji  srpski narod uživa sasvim ograničena prava, koja predstavljaju samo deo prava koja imaju Albanci u Preševu i Bujanovcu (u Centralnoj Srbiji).

Srbi u Republici Sloveniji ne uživaju ni prava nacionalne manjine, iako su najveća manjinska zajednica u toj državi i uprkos činjenici da na svaki način malobrojniji Slovenci uživaju puna prava u Srbiji. Stanje manjinskih prava Srba u Mađarskoj i Rumuniji je dobro, kao i proteklih godina.

Zahtevamo aktivnu i institucionalnu, demokratsku politiku Srbije prema srpskim zemljama i srpskom narodu u regionu. Tražimo i uspostavu reciprociteta. Od vlada susednih i okolnih država potražujemo samo jedno: ravnopravnost i zakonitost.

Čedomir Antić: 13. Izveštaj – Napredni klub

Izvor: Napredni klub

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
%d bloggers like this: