Take a fresh look at your lifestyle.

Ljudi „cvikaju“ od vlasti, umesto obrnuto, Boris Malagurski u „Srpskom sv(ij)etu“…

“U tom filmu imamo nekoliko sagovornika. Glavnu priču vodi srpsko- australijski voditelj Stefan Popović, a pored te ima još nekoliko priča, nekoliko segmenata sa sagovornicima koji dopunjavaju glavnu priču. Plan je bio da sa Mitropolitom imamo nekih desetak minuta, da mu ne oduzimamo mnogo vremena, a na kraju je taj intervju trajao sat vremena. On nam je govorio o nekim detaljima iz svoje mladosti, nešto o čemu nismo ni mislili da govorimo, ali nam je on toliko lepo govorio, otvorio dušu. Dok je trajao intervju, shvatio sam da ne treba da prekidam priču, iako smo imali dovoljno materijala za naš film, i odmah znao da ćemo objaviti to kao nezavistan film, jer je previše dragocen. Jer bi bio zločin iskoristiti samo deo a ostalo ostaviti u fioci. Tih sat vremena je nešto što ću da pamtim do kraja života“, rekao je u „Srpskom sv(ij)etu“ Boris Malagurski, govoreći o svom najnovijem filmu „Crna Gora: Podeljena zemlja“ čija je promocija 7. maja u kripti hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici.

Intervjuisali su za potrebe filma današnjeg premijera Zdravka Krivokapića, ministra pravde, Vladimira Leposavića, akademika Matiju Bećkovića, istoričara Jovana Markuša i mnoge druge značajne ljude koji su imali da kažu bitne stvari na temu oduzimanja jezika i identiteta, koja je vrlo bitna, ne samo kod nas. U tom smislu ovo, kako kaže Borisa Malagurski, ovo nije samo srpski film, već jedan film koji je u interesu civilizacije, mira, pomirenja i ujedinjenja.

O podjelama u Crnoj Gori je govorio kao o pojavi koja nije počela sa Milom Đukanovićem, već traje tokom cijelog dvadesetog vijeka, ali nijesu imali odziv od onih koji su sa te strane, koji nijesu htjeli da pričaju za film, ali su projekat kompletirali i sa te strane ubacujući isječke iz njihovih intervjua i izjava koji su bili na temu kojom se film bavi.

Miloš Ninković, scenarista i teolog, u pripremnoj fazi je razgovarao sa onima koji su trpjeli represiju ondašnjeg režima.

„Mi smo film završili odmah nakon izbora, nismo se bavili kasnijim periodom. Mislim da razočaranost novom vlašću u Crnoj Gori nije opravdana, jer treba shvatiti da je to jedan truo sistem, koji ne postoji samo preko 30 godina Mila Đukanovića, već postoji od posle Drugog svetskog rata i to ne može da se demontira i promeni za par meseci“, rekao je o nestabilnoj Vladi koja je kombinovana od stranaka različitih stavova, i da je bitno da se demontira truo sistem gdje će se kriminalci naći u zatvoru, osloboditi mediji i organizovati fer i pošteni izbori, izražavajući pozitivan stav o premijeru i o ministrima u Vladi Crne Gore, jer je DPS mnogo jak i u ovom trenutku.

Govorio je o samom sadržaju filma, o uslovima u kojima je snimano, a zatim i o situaciji na Kosmetu, gdje je ista prijetnja svetinjama kao i u Crnoj Gori:

„Srbi imaju pravo da očuvaju svoj nacionalni identitet kao i svaki drugi narod i imaju pravo da budu deo svog narod, a ne da budu prevedeni u neki drugi narod iz političkih ili nekih drugih potreba. Imamo pravo da se za to borimo, bilo da smo iz Republike Srpske, Crne Gore, Albanije, Makedonije ili Hrvatske- imamo pravo da se borimo za svoju kulturu i svoj jezik. Moj prvi film na neku nacionalnu temu je ‘Kosovo: Možete li da zamislite?’ iz 2009. Bio sam jako potrešen proglašenjem nezavisnosti, boravio sam tada u Kanadi. Sve te priče o Kosovu nisam mogao da doživim dok nisam sam došao i video. Snimili smo te priče, bio sam jako mlad, tehnički je skromno, ali je postigao relativan uspeh, prikazan na Raša Tudej, ruskoj nacionalnoj televiziji na engleskom jeziku“.

Čuveni reditelj dokumentaraca koje pravi sa svojim timom uglavnom na engleskom jeziku nam je otkrio da je trilogija „Težina lanaca“ uvrštena u katalog biblioteke Kongresa, što znači da je taj film trajno sačuvan kao film od značaja za čovečanstvo za sve generacije, a „Kosovo – momenat u civilizaciji“ je takođe film koji je došao do američkih zvaničnika na određen način, a pored svega je tim sa kojim sarađuje potpuno ignorisan na svakom konkursu u Srbiji. I pored toga što su svi filmovi apsolutno u službi srpskog naroda.

„Te 2011. je bilo skoro nemoguće provući u medijima u priču kontra onoj ‘Evropa nema alternativu’, pa nije emitovan na RTS. Oni su tvrdili da je film već emitovan na nekoj drugoj televiziji, što nije bila istina, već samo par minuta. Ali to smo shvatili kao apsurdan razlog, i taj prvi deo ‘Težine lanaca’ nije nikada prikazan na Javnom servisu. Drugi deo jeste“, govorio je o svojoj trilogiji i uspjesima koji je doživjela na festivalima, u bioskopima i na svjetskim televizijskim stanicima.

Govorio je i o filmu „Težina lanaca 2“ koji je sniman od 2012- 2014. a koji se bavi liberalizacijom , deregulacijom i stabilizacijom- konceptom koji je propao gdje god da je primjenjivan:

„U tom filmu smo objasnili da se tako stvara bogata manjina i siromašna većina, na primjeru Čilea, i to je ono što se desilo i kod nas. Kada pogledamo fabrike koje su privatizovane, pa su gurnute u stečaje, pa je raznim mahinacijama proglašen bankrot, radnici su ostali bez posla, bez plata- to je tužna priča o surovnom kapitalizmu koji obespravljuje radnike. Po meni idealan sistem je takav da se vodi privatno vlasništvo, ali se vodi računa da ključni resursi ostanu pod kontrolom države, pritom se vodi računa o socijalnim programima, koji jačaju srednju klasu. Posle 2000. godine je to zanemareno, i uspostavljen sistem da se radi ono što rade bogate zemlje. A mi smo trebali da radimo ono što su bogate zemlje radile dok su se bogatile“.

Govorio je o svom pogledu na globalna dešavanje, od Kine, preko Rusije i Evrope, do Amerike.

„Ja ne volim političare koji kažu da ako njih nema, ode Republika Srpska, ili Srbija, ili Crna Gora ili bilo koja zemlja. To je jedna principijelna stvar. Volim da čujem političare koji kažu da ako njih ne bude, ova država će da opstane, jer su napravili sistem koji će da nadživi sve njih. Mi imamo tu boljku lidera- posle mene potop! Treba da izgradimo političku kulturu novih političara koji kažu da će posle njih sve biti okej. To je demokratija: malo su jedni, malo drugi na vlasti, pa neki treći. Problem jeste u svesti, jer ljudi ‘cvikaju’od vlasti, a zapravo bi vlast trebalo da ‘cvika’. U razvijenim zemljama se ne pitaju ko će umesto nekoga, već ako neko ne valja, treba ga zameniti. A ako ne valja ni taj, i njega menjati, a ne plašiti se. Sve tako dok političari ne počnu da ‘cvikaju’od naroda“, na kraju je gost Gordane Janićijević dao formulu srži demokratije koja je stalna promena, i garant da će vlast raditi za interese naroda.

Tekst pripremila Milijana Eraković

Ljudi „cvikaju“ od vlasti, umesto obrnuto, Boris Malagurski u „Srpskom sv(ij)etu“

Opozicija na jednom mestu, Vesti

Izvor: Boris Malagurski

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
%d bloggers like this: