Take a fresh look at your lifestyle.

Ljubičanović: Odbrana Ustava od ovakvih izmena je odbrana građana, države i osnovnih pravnih principa

Povodom Referenduma za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije, Ustavom Republike Srbije je određeno da suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko slobodno izabranih predstavnika, a da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ustav dalje određuje da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli i da je sudska vlast nezavisna.

Takođe, Ustav određuje i da se sudske odluke donose u ime naroda. Dakle, princip nezavisnosti sudstva proizilazi iz osnovnog principa vladavine prava, iz načela podele vlasti, a podela vlasti se zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

Ovakve principe sadrže i Ustavi modernih država Evrope, takozvanih starih demokratija.

Tako kako je Ustavom i određeno, sa jedne strane:

Narodna skupština isključivo na predlog Visokog saveta sudstva bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova i sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, ali odluku o razrešenju sudija i daljem karijernom napredovanju donosi Visoki savet sudstva;

personalna promena zakonodavne i izvršne vlasti na redovnim izborima, ne uzrokuje i promenu sudske vlasti;

zakonodavna i izvršna vlast učestvuju u radu Visokog saveta sudstva zajedno sa predstavnicima advokature i profesure, ali nemaju većinu;

Parlament zakonima osniva i uređuje organizaciju, nadležnost i sastav sudova.

Sa druge strane:

Upravni sud kontroliše zakonitost upravnih odluka izvršne vlasti i poništava ih;

Upravni sud kontroliše zakonitost izbora za odbornike i narodne poslanike i poništava ih;

Vrhovni kasacioni sud bira trećinu sudija Ustavnog suda;

Ustavni sud, iako poseban državni organ van sudske vlasti, kontroliše ustavnost zakona i drugih opštih akata zakonodavne i izvršne vlasti.

Time se realizuje i održava Ustavom proklamovana, a društveno nužna, ranoteža i međusobna kontrola tri grane vlasti.

Narod je suveren

On se iz razloga celishodnosti odrekao dela svoje vlasti i na državu je preneo, a država svoju volju zakonima izražava, dok su sudije, kako kaže Monteskje, samo „ usta zakona“. Sve tri grane vlasti predstavljaju organsko biće države i nastale su na volji i izvornoj vlasti naroda. Otuda ona odrednica u Ustavu da se presude donose u ime naroda. Sudije koje ne bi birao narod bile bi lišene legitimiteta da vrše sudsku vlast nad tim građanima, i to bi predstavljalo prisvajanje suverenosti od građana i ukidanje države zasnovane na načelima građanske demokratije i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

U tom smislu profesor Slobodan Jovanović ovako je besedio: „ U demokratiji vlast se može na više načina dobiti, ali autoritet, samo na jedan, a to od naroda“.

Nezavisnost sudstva predstavlja stalni ideal kojem se večito teži u svim društvima i njena suština je u trajnoj borbi za nju. Za nezavisnost sudstva nisu dovoljne regule koje to proklamuju. Potrebna je čvrstina karaktera sudijinog i moralna hrabrost da se odupre svakom pritisku i svakom iskušenju. Jer nezavisnost je svojstvo nečije slobode od uticaja svih drugih prilikom formiranja mišljenja i postupanja.

Izopštenjem narodnog predstavništva iz postupka izbora sudija i predsednika sudova i propisivanjem da Visoki savet sudstva sam bira sudije, jednoj grani vlasti, sudskoj vlasti, daje se samouprava koja zapravo narušava osnovni princip vladavine prava – princip podele vlasti. Jer načela podele vlasti nema bez međusobne ravnoteže i kontrole sve tri grane vlasti. Mehanizam međusobne ravnoteže i kontrole tri grane vlasti jeste taj koji obezbeđuje da načelo podele vlasti ne ostane puka proklamacija. To su pravne poluge koje obezbeđuju da se ostvaruje cilj vladavine prava – zaštita pojedinca od nosioca državne vlasti.

Sve, shodno, važi i za predviđenja nova ovlašćenja Državnog veća tužilaca.

Eventualnim potvrđivanjem na referendumu Akta o promeni Ustava kojim bi se faktički formirala četvrta grana vlasti van sistema međusobne ravnoteže i kontrole, koja bi sama sebe birala i razrešavala, formirala bi se takozvana „država sudija“ koja bi društvo zasnovano na principima demokratije i vladavini prava vraćala u regres i produbljivala već prisutne društvene anomalije od kojih su korupcija, nedozvoljeni uticaj kapitala poput bankarskog, uticaj politike moći, već prisutni.

Srbiji se s polja nameću ona rešenja kakvih u zemljama odakle traženja stižu toga nema.

Društvene promene su korisne ako su logične, a logične su ako vode u progres, a ne regres.

Zbog toga pozivam građane da na predstojećem referendumu za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije glasaju protiv.

Dragoslav Ljubičanović / Novi Vesnik

Mi smo nezavisni i nestranački info portal.

Podržite naš rad!

 

Like!

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
%d bloggers like this: