Take a fresh look at your lifestyle.

Goran Kovačević: Nema zlatnog doba bez reforme političkog sistema…


Goran Kovačević, predsednik Odbora za ekonomiju PSG

Nema zlatnog doba bez reforme političkog sistema

Sva ekonomski uspešna društva bazirana su na privatnom vlasništvu, a ovde je difamiranje privatnog sektora kao lopovskog brloga taktika političkog establišmenta kako bi očuvao svoje pozicije. I tu se, od Tita do danas, ništa bitno nije promenilo

Ekonomski program Pokreta slobodnih građana bazira se na uverenju da je ekonomija zasnovana na privatnom vlasništvu osnova društva kakvo svi u Srbiji žele. Istovremeno, san većine roditelja je da decu zaposle u javnom sektoru. Otuda se za kreatora tog programa Gorana Kovačevića, uspešnog srpskog biznismena, kao prvo logično pitanje nameće – kako promeniti uvreženo mišljenje da se svaki uspešni privatnik zapravo nelegalno obogatio?
„U sadašnjoj političkoj situaciji ovakvo ponašanje roditelja nije nerazumno. Većina samo želi da im deca budu što manje izložena riziku, a oni ambiciozniji znaju da, uz `pravilnu` političku orijentaciju, zaposlenje u javnom sektoru može katapultirati njihovo dete u društvo izobilja. Mogli bi reći da oni samo poštuju pravila igre. Difamiranje privatnog sektora kao lopovskog brloga je samo dugogodišnja taktika političkog establišmenta kako bi očuvao svoje pozicije i tu se nije ništa bitno promenilo od Tita pa do danas. S druge strane, sva uspešna društva, od ultratržišne Amerike pa do socijalno odgovorne Švedske, bazirana su na privatnom vlasništvu i to svaku diskusiju o ovoj temi čini izlišnom“, ističe Kovačević.
Smatrate da upravljanje državnim kompanijama mora biti profesionalizovano, da se direktori biraju na javnim konkursima, da znanje bude važnije od partijske knjižice. Pa zar sve to već nije obaveza utvrđena važećim zakonima? I šta je garancija da će se PSG ponašati drugačije od SNS, koja je sve to, takođe, obećavala?
Garancija da će se PSG drugačije ponašati će se uskoro pojaviti u vidu našeg programa promene političkog sistema, jer bez uspešne reforme političkog nema ni uspešne reforme ekonomskog sistema. Stvarna podela vlasti, čvrste institucije, efikasna nezavisna tela, to je garancija protiv bilo kakve zloupotrebe vlasti. Ovo je pitanje koje me lično veoma brine. Naš politički sistem već dugi niz godina naginje obesmišljavanju ideje demokratije zasnovane na višestranačju. Građani više ne veruju nikome, a najmanje svojim političkim predstavnicima i to bi vrlo lako moglo dovesti do sloma političkog sistema. Posledice takvog sloma mogu biti veoma bolne.

Osim što konstatujete da u Srbiji postoji jaka tendencija da se državi dodeli uloga glavnog kreatora i kontrolora privrednog života, smatrate da to odgovara i multinacionalnim korporacijama, kojima je potreban lokalni zaštitnik da bi lakše ostvarili svoje interese, a zauzvrat oni finansijski podržavaju pripadnike lokalne političke elite. Nije li to eufemizam za korupciju i kako se s njom izboriti?

Možete to nazvati kako hoćete, ali to je egzistirajuće stanje u većem delu sveta. S jedne strane imate korporacije koje postaju sve moćnije i sve gladnije profita, a sa druge strane organizovane ili neorganizovane građane koji pokušavaju da zaštite svoja prava. U ovom ratu interesa, korporacije su neretko gubile bitke jer nisu izdržale proveru nezavisnog sudstva, koje je podržavalo zahteve građana zasnovane na zakonu. Onda se neko u tim korporacijama dosetio da bi možda trebalo krenuti korak ranije i uticati na samo kreiranje pravila koje bi njihovom ponašanju dalo oreol zakonitosti. E, tu im je postala neophodna pomoć politike, koja preko parlamenta kreira zakonodavno okruženje. Nije trebalo dugo da se uspostavi pakt po kome politika protežira interese kompanija, kamuflirajući to kroz demagoške priče o budućem blagostanju, a zauzvrat korporacije obezbeđuju izdašne pogodnosti političkim partijama i njihovim istaknutim pojedincima. Korporacije tako postaju sve moćnije i imaju tendenciju da postanu sila i iznad politike. Istovremeno, politici se dopada život pun privilegija i ne bi da danas, sutra izgubi kontrolu nad svojom „teritorijom interesa“. Posledica je da političari pokušavaju da uspostave dinastički sistem, da kontrolišu i biračko telo i korporacije. Za to im je potreban lojalan aparat javne uprave. Ta lojalnost nikada nije besplatna i na kraju dobijamo klijentistički sistem gde „ruka ruku mije“, a svako izvan tog kruga posmatra se kao potencijalna opasnost koju treba neutralisati.

Kod nas svaka vlast ima svoje tajkune. Može li Srbija u dogledno vreme postati normalno društvo u kome će profit zavisiti od sposobnosti, a ne od veza sa pojedincima iz vrha vladajuće partije?
Ja ne bih bio tako pesimističan. Već sada postoji veliki broj uspešnih preduzetnika čiji uspeh nije vidljiv iz različitih razloga. Neki se boje publiciteta, a neki jednostavno vole da budu u senci. Činjenica je i da svaka vlast ima svoje poslovne miljenike, ali obično njihov uspeh traje samo dok traje vlast koja ih podržava, jer oni ne znaju da posluju u redovnim tržišnim prilikama, pa kako nastaju, tako i nestaju. Često više unište nego što ukradu. Problem je što oni koče razvoj pravih preduzetnika, narušavaju tržišni ambijent, a sve to zajedno usporava razvoj. Zato i insistiramo na depolitizaciji privrede.

Smatrate da Komisija za zaštitu konkurencije mora biti nezavisno telo čije poslovanje mora biti zaštićeno od uticaja dnevne politike. Da li je već kasno za to, jer je izvršna vlast već preuzela kontrolu nad skoro svim „nezavisnim“ telima? Pa i odluku o kupovini zlata nije doneo Savet NBS, već predsednik države?

Kompetentna i nezavisna Komisija za zaštitu konkurencije je enormno važna, jer održava higijenu ekonomskog sistema. Konkurencija je kao imuni sistem ekonomskog organizma i svako njeno narušavanje dovodi do bolesti. Čini se da je ova vlast stavila pod kontrolu i ovu i mnoge druge tzv. nezavisne institucije i to je ceh koji ćemo svi plaćati. Plaćaće ga i vlast, jer nedostatak bilo kakve kontrole mora dovesti do zloupotreba. Sledeći korak je konstantan rast tenzija u društvu bez mogućnosti da se te tenzije spuste na neki regularan način. Praktično dobijamo ekspres-lonac bez ventila i samo je pitanje trenutka kada će eksplodirati.

U kojoj meri prekomerno i neadekvatno regulisan privredni sistem guši privatnu inicijativu i smanjuje konkurentnost, a ujedno stvara manevarski prostor za visoku korupciju?

Premalo pravila dovodi do anarhije, a previše do kočenja preduzetničke inicijative i korupcije. Javna uprava ima svoje specifične interese, ona želi sve da regulišu, da kontroliše i u njihovoj vizuri zabranjeno je sve što nije izričito dozvoljeno. To je smrt za inovativnost. Sistem mora imati pravila skrojena za prosečno sposobnog preduzetnika koji može lako da ih razume i poštuje, da kad podmiri sve zahteve zaradi toliko da mu i dalje bude isplativo da nastavi posao. Problem je i naša želja za što brži ulazak u EU, a to se često svodi na mehaničko prepisivanje pravila jednog daleko sređenijeg sistema, što može da izazove više štete nego koristi. Rezultat takve „resavske škole“ su propisi koji realno postoje, ali se ne poštuju, a to je smrtni udarac za pravnu državu.

Milan Ćulibrk
Foto: Zoran Orčik

www.nin.co.rs


Izvor: Pokret slobodnih građana

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
%d bloggers like this: