Take a fresh look at your lifestyle.

Gajić za Danas: Vlast izgubila u velikim gradovima, pa prekrajala rezultate referenduma

Ustavne promene u domenu pravosuđa su usvojene na referendumu, ali promena u pravosuđu neće biti. Ostaće i dalje ovo stanje i „biće kako knjaz kaže“, ističe u razgovoru za „Danas“ Vladimir Gajić, advokat i potpredsednik Narodne stranke, i dodaje da je ipak zadovoljan referendumskim rezultatima, posebno činjenicom da je „ne“ promenama pobedilo u velikim gradovima. Kaže i da bi opozicija trebalo da izađe sa predsedničkim kandidatom i da se rejtinzi potencijalnih kandidata i dalje mere.

Znači li to da naše pravosuđe neće biti nezavisno od svih uticaja vlasti?

Nemaju naše sudije i tužioci mentalni kapacitet da budu nezavisni i slobodni. Nije tu problem u ustavnom i zakonodavnom okviru. Endemski problem u Srbiji je što nemamo slobodne građane. A o kakvim ustavnim promenama je reč znaće se kada budu doneti zakoni o sudijama i tužiocima i kada bude pojašnjen način odlučivanja u pravosudnim telima. Tada više nikome neće biti nejasno šta je pisac promena Ustava hteo da kaže. Najgore je to što EU i zemlje Kvinte podržavaju ove ustavne promene. To samo govori u prilog mojim tvrdnjama da njih ne zanima razvoj demokratije u Srbiji. Vučić ima njihovu podršku.

Da li je rezultat referenduma opomena vladajućoj većini i Vučiću pred izbore, ili je on posledica otpora naprednjaka i socijalista zahtevima EU, kako to tvrde Vučić i Dačić?

Ja sam lično zadovoljan rezultatima referenduma imajući u vidu sve okolnosti. Za „ne“ je glasalo oko 800.000 građana, dok je za pro Vučić „da“ glasao oko 1,2 miliona, što je daleko manje od dva miliona koji su naprednjaci dobili u junu 2020. godine. Uočavam jednu veliku protivrečnost u prebrojanim glasovima na referendumu. U velikim gradovima „ne“ ima većinu na prosečnoj izlaznosti, tu gde je bilo kontrole glasanja i brojanja, dok je „da“ imalo ubedljivu većinu tamo gde nije bilo kontrole i gde je izlaznost bila navodno mnogo veća od proseka. Lako je uočiti da je tu došlo do prekrajanja originalnog glasanja. Takođe, izgleda mi jasno da su u izlasku na referendum podbacili glasači vlasti, a da su opozicioni glasači izašli u značajnom broju.

Verujete li da je krajnji rezultat referenduma mogao biti u korist „ne“ da se opozicija malo više potrudila i da je bilo kampanje?

Mogao je da se vidi pravi rezultat da se kompletna opozicija ujedinila oko kontrole referenduma. Treba imati u vidu da je „ne“ pobedilo u Beogradu i drugim velikim gradovima, gde po prirodi stvari žive najprosvećeniji građani.

I u vašoj stranci je bilo podele oko izlaska na referendum. Vi ste bili za, Vuk Jeremić protiv?

Narodna stranka je na skupštini 26. decembra nedvosmisleno odbacila predlog ustavnih promena, s tim da je pozvala građane da glasaju prema svojoj savesti. Političke stranke, naime, ne učestvuju na referendumu. To nije stvar partija. Žao mi je što se stranka nije odlučila da pomogne u kontroli glasanja, mada je dosta naših članova učestvovalo i u tom segmentu, a najveći broj članova stranke i njenih simpatizera je izašao na referendum i glasao za „ne“. Dosta naših lokalnih odbora je vodilo kampanju za „ne“. Ja sam, na primer, bio član jednog glasačkog odbora u opštini Zvezdara. A Vuk Jeremić je svesno žrtvovao svoje stavove zbog interesa koalicije kojoj pripadamo i koja je takođe bila podeljena oko referenduma. Kao što znamo, PSG je pozvao na učešće i glasanje za „ne“.

Slabe, gotovo nikakve reakcije opozicije nije bilo ni kada je Vučić, glumeći RIK, saopštio preliminarne rezultate referenduma iz sedišta svoje stranke. Šta se to dešava sa opozicijom?

Pa, nije baš da nije bilo reakcija. Nisu opozicione stranke samo one koje možda vi vidite kao opozicione. Reagovale su Dveri i Dosta je bilo. Reagovao sam i ja kao potpredsednik Narodne stranke. To što je Vučić uradio je stvar demokratske kulture koju on nema. Zaboravili smo da je on i dalje šef države i predsednik stranke, što je zabranjeno po Ustavu. „Večernje novosti“ su njegove rezultate odmah postavile na naslovnu stranu sutrašnjeg broja. To je jedna propagandna mašinerija, boljševička.

Koji sudski slučaj pred sudom može biti lakmus papir da nam je pravosuđe nezavisno?

Nijedan slučaj ne može biti lakmus papir, jer na sudu su samo oni slučajevima kojima je vlast stavila oko vrata oznaku „slučaj“ i koje ona kontroliše tako što ako su upereni protiv vlasti, kontroliše štetu koju mogu izazvati.
Dva i po meseca ostalo je do izbora, a opozicija još nije predstavila svog predsedničkog kandidata. Ne čini li vam se da je to neozbiljno i zar mislite da ćete u tako kratkoj kampanji uspeti da pridobijete građane?
Ja recimo žalim što je Savez za Srbiju prestao da postoji. On je bio programska koalicija, taj smo savez izbrendirali. Do kandidata će se doći, ja mislim, do kraja januara. Rade se ispitivanja, videćemo šta će ona da pokažu.

Vaša koleginica Sanda Rašković Ivić otkrila je da je Marinika Tepić jedan od kandidata za predsednika.

Marinika Tepić je jedna od najupečatljivijih ličnosti u opoziciji, u to nema sumnje. Ona će u svakom slučaju predvoditi našu listu, to je već dogovoreno. Da li će biti kandidatkinja za predsednicu, to zavisi od nje i njene stranke, kao i od procena u kojoj meri može da bude uspešan kandidat.

Spominju se i dvojica vaših stranačkih kolega, Miroslav Aleksić i Zdravko Ponoš. Ko ima više šanse?

Zdravko Ponoš i Miki Aleksić će takođe, kako se to kaže, biti izmereni u istraživanjima koja su u toku. Jedan je mladost, drugi je iskustvo. Teško mi je da se opredeljujem između njih dvojice, oni su članovi Narodne stranke. Ono što je važno, jeste da nemam sumnje da će bilo ko od njih gospodski prihvatiti odluku koja bude rezultat dogovora u opoziciji.

Kada ćete konačno izmeriti te rejtinge potencijalnih predsedničkih kandidata opozicije i kada ćete izaći sa imenom?

Ja ne znam ko ima najveću podršku od mogućih kandidata, odnosno verujem da su moje procene subjektivne. Uglavnom, verujem da kandidat koji može dobiti najširu podršku treba u političkom smislu biti malo desno od centra, demokrata i patriota, školovan i častan, a to naravno može biti i žena, ne moda biti obavezno muškarac. Kod Koštunice je 2000. godine bilo važno i to što on nije bio predmet desetogodišnje kampanje ruiniranja ličnosti kao što su bili Vuk Drašković ili Đinđić. Kada je objavljeno da je on kandidat na samo mesec dana pred izbore, bilo je kasno da ga medijski unište.

Intervju priredila Mirjana R. Milenković

Gajić za Danas: Vlast izgubila u velikim gradovima, pa prekrajala rezultate referenduma

Narodna stranka

Od sada nas možete pratiti i putem Telegrama

t.me/opozicija

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
%d bloggers like this: