Take a fresh look at your lifestyle.

BRAT OLIVERA IVANOVIĆA PROGOVORIO: Vučić opstruiše istragu plasiranjem neistina!

Predsednik je lično rekao da je Oliver ubijen hicem kalibra 5,56 milimetara. To me zgrozilo. Zaboravlja da sam i ja bio u bolnici kada je vršena obdukcija i kada je saopšteno da je ubijen kalibrom devet milimetara. Ta informacija trebalo je istragu da uputi na sasvim drugačiji tok“, rekao je u intervjuu za NIN Miroslav Ivanović.

NIN FOTO: Printscreen

 

Povodom četvorogodišnjice ubistva Olivera Ivanovića, njegov brat Miroslav Ivanović kaže za NIN da je potrebno da se promeni politička klima da bi se taj zločin rasvetlio i da je sada očito da se istraga opstruiše. Iznošenjem neistinite informacije da je Oliver Ivanović ubijen oružjem kalibra 5,56 milimetara, tu istragu, kaže, opstruiše i predsednik Aleksandar Vučić. Brat ubijenog lidera kosovskih Srba postavlja i pitanje zašto je državni vrh bio u ulozi branioca Milana Radoičića?

Četiri godine od ubistva vašeg brata nismo ni blizu sudskog epiloga. Ročišta se odlažu, nema saradnje sa institucijama u Beogradu, a ni politički vrh u Srbiji više ne pominje otkrivanje ubica i nalogodavaca. Kako razumete ove činjenice?

– Vreme koje je proteklo je jako dugo i ne opravdava ponašanje svih nadležnih organa koji treba da preduzimaju nešto. Već ulazimo u onu fazu kada se može razmišljati da se bukvalno vremenom opstruiše tok nekog budućeg postupka. Šta se do sada uradilo? Javnost je informisana da se u Beogradu vodi pretkrivični postupak i jedan krivični postupak pred Osnovnim sudom u Prištini.

Oliver Ivanović FOTO: Printscreen

 

Postupak u Prištini vodi se protiv jednog broja lica za neka krivična dela, rekao bih manjeg značaja upoređujući ih sa delom ubistva. O ubicama i nalogodavcima ovog zločina još uvek nema ni govora. Pominjem vreme kao razlog, jer ono uvek utiče na tok ovakvih postupaka. Prolaskom vremena blede dokazi, bukvalno ceo koncept istrage je jako otežan. Imamo trenutno situaciju koja mene lično dovodi do takvih dilema, mada o njima već imam definitivan stav, ali jesu dileme za javnost.

Istraga koja se vodi pred našim organima pred specijalnim tužilaštvom u Beogradu je proglašena državnom tajnom. Tim činom ne može se dopreti do samog predmeta da makar javnost može da analizira tok postupka da li se ispravno i profesionalno postupa. Počevši od vremena kada je predsednik Srbije uzimao ulogu branioca jednog od osumnjičenih lica za ubistvo i pomaganje pozivajući se na poligraf. To je krajnje neuobičajeno ne u sudskoj proceduri, nego u javnom istupanju i politici. Odmah se postavlja pitanje zbog čega se to radi.

Mi smo čak i nedavno dobili informaciju koja me je zgrozila – da je Oliver ubijen sa šest hitaca u leđa oružjem kalibra 5,56 milimetara. Šta to znači? Oliver je ubijen iz oružja kalibra devet milimetara. Kalibar 5,56 bi trebalo da upućuje na izvršioca tog dela, pritom se misli na oružje NATO, koje je prisutno dole na prostoru Kosmeta.

Ko je plasirao tu neistinu?

– Predsednik lično, na konferenciji za medije. Neko od prisutnih novinara je intervenisao rekavši da se ne radi o kalibru 5,56. Na to je predsednik odgovorio da upravo jeste 5,56. Zaboravlja se još jedna činjenica, da je mnogo lica prisustvovalo, između ostalih i ja, u bolnici kada je vršena obdukcija. Nakon završene obdukcije je saopšteno da je ubijen kalibrom devet milimetara. Ta informacija koja je plasirana u javnost trebalo je da usmeri pažnju ka oružju NATO-a. To se može jedino doživeti kao opstrukcija istrage.

Aleksandar Vučić Foto: ATA Images/Antonio Ahel

 

Bukvalno neko želi da dobije na vremenu i ima posebne interese. U svakom slučaju da se vratim na činjenicu da se to događa četiri godine nakon ubistva. Plasiraju se informacije koje bi trebalo istragu da upute na sasvim drugačiji tok, koji nije svrsishodan. U takvom ambijentu se vodi kompletna istraga.

Dole sa Kosova imamo priču sa poternicom i naređenjem za privođenje osumnjičenih lica, pa je ta poternica povučena uz obrazloženje koje je dato novinarima da se radi o nekim posebnim tajnim interesima. Zaista bih voleo i podržao sve to, kada bih bio uveren da je neko proglašavanjem državne tajne želeo da obezbedi profesionalnost i nezavisnost u vođenju istrage. Međutim, nijednim delom nisam u to uveren.

Izostalo je i adekvatno prikupljanje dokaza odmah nakon zločina, smatrate li da je neko svesno hteo da prikrije tragove i kome bi to bilo u interesu?

– Sasvim sigurno da jeste to. Nije jedini primer ubistvo Olivera na ovim prostorima. Imamo i drugih primera. Na neki način možemo opravdano da govorimo kakvo je i kakvo bi trebalo da bude ponašanje državnih organa koji vode istrage. U ovom slučaju mnogo propusta postoji. Imate čak i podataka da su dva lica optužena u kosovskom predmetu da su hteli da uklone čauru sa lica mesta za koju se sumnja da je od oružja kojim je izvršeno ubistvo. Ta lica za to odgovaraju, ali istraga je morala da ide dalje.

Ko je mogao da isključi kamere ispred sedišta stranke, koje su ubrzo nakon zločina ponovo uključene?

– I laički kada gledate, znate da se radi o činjenici koja se vrlo lako može utvrditi. Ko je i kad mogao da isključi? Ne postoji čarobni štapić kojim bi to moglo da se uradi. To su određeni centri koji rukovode elektronikom i to su mogla jedino lica koja su radila tamo u to vreme. Istraga je morala to da ispita. Četiri godine je prošlo, da li ima nekoga ko može da kaže da do danas nije proverio ko je isključio kamere?

Vučić je eksplicitno obećao brzo pronalaženje ubica, a do sada praktično ništa nije urađeno. Da li ste razgovarali s njim i ako jeste šta vam je rekao?

– Nismo razgovarali. Imao sam razgovor sa određenim licima koji su u hijerarhiji ispod njega i sa pripadnicima službe bezbednosti Razgovor je protekao tako što su oni želeli da me uvere da preduzimaju sve. Međutim, u iznošenju činjenica šta i kako rade, mogu reći da je sve to bilo vrlo skromno i neobično malo za početak istrage i ozbiljnost dela.

U prilici sam jedino da budem informisan putem medija. Postavljamo još jedno pitanje, te istrage se drže pod velom tajne, navodno trebalo bi shvatiti da se iza svega toga preduzima neka ozbiljna istraga i da se štiti tok te buduće istrage. Međutim, imamo epilog da je četiri godine prošlo i da se ne pominje uopšte nijedno lice. Čak i za ona lica za koja se mestimično iskazuju neke sumnje imamo državni vrh koji se postavlja branilački prema njima.

Predsednik je branio Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, koje je kosovsko tužilaštvo tada označilo kao vođe kriminalne grupe koja je učestvovala u Oliverovom ubistvu. Vučić je kao dokaz Radoičićeve nevinosti tvrdio da je prošao poligraf. Zašto on uopšte o tome priča?

– To je radio ceo državni vrh. Kompletna predstava cele te priče je za mene misteriozna. Ako je već poligrafskim testiranjem dokazana nečija nevinost, kako se to nama tvrdi, zašto je to onda tajna. Ceo svoj radni vek sam proveo u pravosuđu. Nisam doživeo da se u odbrani navodno nevinog lica toliko angažuje državni vrh. Iza toga ne leži zainteresovanost državnog vrha da brani nevinost, nego da brani tog čoveka. Postavljam pitanje zašto se to radi, zašto tog čoveka brane?

Zašto je državna tajna zapisnik o poligrafskom ispitivanju? Zašto se to ne može predati javnosti, među kojom je i stručna javnost koja može da da validnu kvalifikaciju tog postupka, ako je uopšte i sproveden. Da li je i kako sprovedeno poligrafsko ispitivanje i koja su to pitanja postavljena? Navodni pozitivni rezultat saopštava politika, a ne profesija.

Zvonko Veselinović i Milan Radoičić FOTO: Facebook

 

To je ono što izaziva sumnju. Zašto se o ličnosti Radoičića stvara misterija kao o nekom braniocu srpstva? To možete pričati nekom ko je daleko od Kosova i nekome ko ponašanje tog čoveka ne gleda svakodnevno. To ne možete pričati ljudima sa severa Kosova. Oni odlično znaju ko je u pitanju i šta je u pitanju. Zašto se to radi? Odgovor se očigledno ne može dobiti i onda se još kao poslednje nameće državna tajna.

U poslednjem razgovoru za NIN, 26. oktobra 2017, Oliver je otvoreno pričao o pritiscima. „Srpsku listu čine ljudi koji bez pogovora slušaju kriminalne krugove. Da li je moguće da srpska vlast to ne zna? Znam da zna, jer je Vučić pominjao jednog od njih. Ako zna za njega, nadam se da ne zna kakve metode koristi i čime se sve bavi. Neću pominjati ime, ali ako pogledate njegovu izjavu o tome čija deca čuvaju KiM, biće vam jasno“, rekao je tada vaš brat. Iako nikoga nije imenovao jasno je na koga je mislio, jer je 12. septembra te godine, posle sastanka sa poslanicima Srpske liste, Vučić kazao: „I Rakićeva i Kostićeva i Radoičićeva deca, svako njihovo dete čuva KiM u Srbiji“. Kako vam sa ove vremenske distance zvuče te njegove reči?

– I to sam čuo neposredno. Stvara se predstava o tome ko je čuvao i čuva narod dole. Narod severa Kosova zna poimenice te ljude. Međutim, Milan Radoičić i njegova ekipa nisu ti. Oni su ljudi koji se bave nekim svojim interesima i Oliver je o tome govorio. Imali ste prilike da čujete njegov intervju kada govori da ga iznenađuje to što predsednik spominje Radoičića kao čuvara srpstva.

 

Naknadno je promovisan Radoičić u potpredsednika Srpske liste. Najnormalnije je shvatiti da je to pokušaj stvaranja alibija za tog čoveka, da je on politička ličnost na Kosovu. To je usledilo nakon izjave Ramuša Haradinaja, tadašnjeg premijera, da se sastao sa Radoičićem. Nije znao da odgovori šta radi Radoičić, ali je rekao da je to Srbin koji se o svemu pita o Kosovu. Dodelom funkcije trebalo je osnažiti njegovu poziciju, ali to je nažalost urađeno nakon svega. To je urađeno nakon brojnih izveštaja kosovskih medija da se sastaje sa licima iz politike i razgovara o Srbima na severu Kosova.

Ubistvu je prethodio medijski linč i užasni spot protiv vašeg brata, a vi ste kazali da iza njega stoji Srpska lista? Da li to znači da iza toga stoji i vrh srpske vlasti, s obzirom na to da je Srpska lista ispostava SNS?

– Ne mogu da kažem u potpunosti da li pojedinac ili politički kolektiv na vrhu države. To jeste veza sa njima. U životu kada želimo možemo da se ogradimo od nečeg lošeg, a u ovom slučaju niko se ne ograđuje od tog spota objavljivanog na TV Most i Pink. Rekao sam ono što zna veliki deo srpske javnosti, da iza toga stoji Srpska lista. Zna se, jer su se potpisali iza tog spota. Radi se o tome da je javnosti potrebno i priznanje toga. Potrebno je i da se, ukoliko ima inkriminacije, pokrene i postupak, a ako ne da se uputi kritika, makar bila samo politički stav da je to nešto loše i da se to tako ne sme raditi. Ima razloga da bi priznanje negativnosti i lošeg ponašanja uticalo na nešto danas.

Međutim, radi se o nečem ljudskom i profesionalnom. Za onakvo iznošenje lažnih priča o životu bilo kog čoveka državna vlast bi morala da bude zainteresovana. Međutim, ona ćuti, jer osim negativnosti to upućuje i na sam čin zločina. Nikome nije u interesu da se te dve stvari vezuju. Za mene to mnogo znači.

Kome je i zašto bilo u interesu ubistvo vašeg brata?

– Nema trenutno više činjenica od onih koje su bile od prvog trenutka. Stanje istraga srpskog predmeta govori da ne postoji ozbiljan interes da se rasvetli ubistvo. Kada čovek razmišlja o činjenicama i kada može da prikupi neke nepotvrđene informacije u razgovorima sa ljudima sa severa Kosova, mora da bude oprezan u razmišljanjima i izjavama.

Miroslav Ivanović FOTO: Printscreen/N1

Za mene postoje tri strane: kosovska, srpska i međunarodna, koje bi trebalo da budu ozbiljno zainteresovane za ubistvo. Ima argumentacije za razmišljanje da je Oliver svima smetao u političkom smislu. Trebalo bi da postoji ozbiljna zainteresovanost sve tri strane ko je to ubistvo naručio. Važnije je ko je ubistvo naručio, jer nažalost na ovim prostorima za izvršenje takvog dela možete lako nekog da angažujete. Sve tri strane ćute o tome. Posebno je interesantno da se međunarodna zajednica, koja je nametnuta u kosmetskoj priči kao neki patron, ne oglašava i da se nikada nisu izjašnjavali o svom primatu za istragu, da nisu izlazili sa svojim
stavovima, da nisu koordinirali istrage kosovske i beogradske strane.

Da li očekujete da će ikada biti otkriveni nalogodavci i počinioci, i šta je potrebno da se razotkrije ubistvo?

– Imamo u našoj istoriji, bliskoj i daljoj, potvrde da se nakon više godina dođe do sudskog epiloga. Nije nemoguće ni posle 20 godina raditi. Posle dužeg vremenskog perioda može se komentarisati da li je to moglo pre. Ubistvo mog brata je izvršeno u centru grada usred bela dana, uz prisustvo mnogo ljudi. Da li me iko može uveriti, i da nemam veliko iskustvo u pravosuđu, da se tu ne može doći do ozbiljnijih dokaza koji bi daljim tokom istrage vodili do izvršilaca i naručilaca. Očigledno, nije se htelo. Hoću da verujem da će biti sudskog epiloga. Porodica se može samo tada delimično smiriti. Mi smo Olivera izgubili. Zašto se to ne radi, to je ono o čemu možemo da razgovaramo.

Imam utisak da se čak i potiskuje i da se svesno prepušta protoku vremena. To upućuje da je potrebno da se stvori drugačija politička klima da bi državni organi daleko agilnije preduzimali sve što mogu.

Da li to znači da bez promene vlasti u Srbiji ne može doći do ozbiljnije istrage?

– Polazeći od činjenice da se vlast postavlja kao branilac koji pokušava nešto nelogično, da brani nečiju nevinost, samo se tako može zaključiti. Mi smo učili u pravu da se čovek optužuje dokazima, a nevinost se ne dokazuje. Ona se podrazumeva i to se ne dokazuje. Ima potrebe da se vlast daleko više angažuje na otkrivanju. Umesto toga imamo odbranu koja se javnosti nameće. Zašto, kako, ostaju pitanja – zaključio je Miroslav Ivanović u intervjuu za NIN.

Izvor Slavija info

Mi smo nezavisni i nestranački info portal.

Podržite naš rad!

 

Like!

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
%d bloggers like this: